7 najvećih mitova o zagađenju vazduha

Zagađenje vazduha izaziva na hiljade zdravstvenih problema tokom svakog dana.

Ali zbog toga što je zagađenje „tihi“ ubica, većina nas ovaj problem ne shvata ozbiljno čime svoje zdravlje izlažemo rizicima. 

U daljem tekstu ćemo razotkriti sedam popularnih mitova o zagađenju vazduha – nastavite da skrolujete.

1. Udisanje zagađenog vazduha čini vas imunim na njega

Zagađenje vazduha je jedna od stvari gde princip „Klin sa klinom izbija“ definitivno ne važi.

Iako mnogi veruju da će dugoročno izlaganje stvoriti neku vrstu imuniteta na zagađenje to se jednostavno ne dešava. Ovo je uobičajena zabluda i često dovodi do toga da ljudi izgube ekološki kompas misleći da će vremenom „oguglati“ na zagađen vazduh.

Kao što vas pušenje cigareta ne štiti od bolesti pluća, udisanje zagađenog vazduha ne samo da neće doneti nikakvu otpornost na štetne čestice, već će i dodatno oslabiti naše respiratorne, kao i ostale unutrašnje organe.

Budite oprezni sledeći put kada izađete napolje tokom najezde zagađenja misleći da ćete tako ojačati svoja pluća i svoju otpornost na štetne čestice iz vazduha.

2. Zagađenje vazduha postoji samo ako ga vidimo golim okom

Dok je vidljivost važan parametar merenja zagađenosti vazuda, zapravo samo mali broj zagađivača možemo videti golim okom.

Svi znamo za maglu, dim i smog, kao i to kakav uticaj mogu imati na naše zdravlje, ali nevidljivi zagađivači kao što su oksidi azota i sumpora, isparljiva organska jedinjenja, ugljen monoksid i ozon često ostaju zanemareni.

Nevidljivo zagađenje često ima i veći uticaj od vidljivog zagađenja – to se uglavnom dešava jer ga ignorišemo ne preduzimajući nikakve mere predostrožnosti.

Uticaji ovih nevidljivih zagađivača mogu se kretati od respiratornih problema do izazivanja kardiovaskularnih smetnji koje značajno mogu skratiti naš životni vek.

Da, ako vazduh izgleda smogovito, zagađenje vazduha je verovatno prilično ozbiljno. Ali nikad ne zaboravite da čak i naizgled čisto nebo može sadržati veliku količinu zagađenog vazduha.

3. Vazduh u zatvorenom je bezbedniji od onog napolju

Istina je da uređaji za kontrolu kvaliteta vazduha često na svojim skalama pokazuju da unutrašnji vazduh ima znatno manje zagađenja nego spoljašnji vazduh.

Međutim, sve se to menja ako, na primer, počnete da kuvate u svom domu. Kuvanje, upotreba dezodoransa, prašina, buđ, građevinski materijal, nameštaj – sve to mogu biti izvori zagađivača u vašem domu, ne izostavljajući, naravno, ni one koji dolaze spolja.

Između ostalog, izloženost duvanskom dimu svakako je veća u zatvorenim prostorima. Obratite pažnju na to sledeći put pre nego što odlučite da dan provedete kod kuće misleći da se tako štitite od zagađenja.

4. Stopa zagađenja vazduha je najniža ujutru

Na pitanje koje je najbolje vreme za vežbanje ili šetnju, prvo što vam padne na pamet je rano jutro, zar ne? 

Izlazak sunca, svežiji vazduh i buđenje prirode nas obično nateraju da pomislimo da je jutro deo dana kada je vazduh napolju najčistiji. Međutim, podaci sa uređaja za kontrolu kvaliteta vazduha širom sveta govore potpuno suprotno.

Veliki broj automobila na ulicama, loženje, razni uređaji tehnološke industrije – sve su to razlozi zbog kojih jutarnji vazduh vrlo često višestruko zagađeniji nego vazduh u toku dana. 

Pre nego što izađete napolje proverite kvalitet vazduha, i ukoliko je zagađenje previsoko, ipak preskočite jutarnji džoging ili šetnju i ostavite svoje aktivnost za kasnije.

5. Kiša poboljšava kvalitet vazduha

Pošto na vodu obično gledamo kao nešto što ispira nečistoće, možemo pomisliti da je kiša savršeno sredstvo za neutralisanje isparenja, dima i zagađenih čestica u vazduhu.

Ali Istraživanja pokazuju suprotno – kiša ima relativno mali uticaj na smanjenje zagađenja vazduha. Samo kada su u pitanju jače padavine može doći do mogu doneti određene rezultate u pogledu borbe sa zagađenim vazduhom.

Pored toga, kiša u svom sastavu može sadržati i razne druge opasne čestice koje mogu još više pospešiti zagađenje vadzuha koji nas okružuje.

U stvari, kada govorimo o vremenskim uslovima i zagađenju, moramo napomenuti da je vetar mnogo uspešniji od kiše kada je reč o eliminsanju zagađivača iz vazduha. 

6. Što više drveća – to manje zagađenja

Drveće i kiseonik – to često povezujemo zajedno, međutim može li drveće zaista smanjiti zagađenje vazduha?

Da budemo iskreni – drveće donosi određene benefite, ali ipak ne može učiniti previše kada je u pitanju neutralisanje zagađenih čestica iz vazduha. Ako se to i dogodi, to je najverovatnije zato što njihovo korenje upija vazduh i vodu, što ipak nije dovoljno za neke veće rezultate u pogledu suzbijanja zagađenog vazduha.

Istraživanja pokazuju da je stepen industralizacije sveta toliko visok da biljke praktično ostaju nemoćne pred izazovima sa kojima se čovečanstvo trentutno suočava. Ono gde nam biljke zaista mogu pomoći je zatvoreni prostor.

Potrudite se da u vašem domu, kancelariji ili bilo kojoj drugoj prostoriji u kojoj provodite vreme uvek imate poneku saksiju sa cvećem – ne zaboravite da ga redovno zalivate.

7. Hirurške maske su pouzdana odbrana od zagađenja

Ljudi koji nose hirurške maske u sezoni zagađenja uobičajen su prizor u svim gradovima sveta, naročito nakon Covid-19 pandemije. Međutim, tipična hirurška maska ima veličinu pora od oko 5-10 mikrometara, dok su zagađivači koji predstavljaju potencijalan rizik po zdravlje ljudi veličine 2,5 mikrometara ili manje.

Štaviše, takve maske retko pokrivaju nos i usta što u potpunosti dozvoljava zagađenim česticama u vazduhu da slobodno prodru u naš respiratorni sistem, naročito sa strane.

Nošenje maske pomaže kod borbe sa virusnim infekcijama, ali što se tiče odbrane od zagađenja teško da će doneti neku pouzdanu zaštitu – zagađene čestice u vazduhu su jednostavno previše male i previše spretne da prodru u naš organizam.