Kako smanjiti zagađenje?

Korisni saveti za unapređivanje kvaliteta vazduha

„Čovek pripada prirodi, a ne priroda čoveku. ”

Albert Ajnštajn

 

Kada čujemo reč „zagađenje” prvo na šta verovatno pomislimo su ogromni indusktrijski kompleksi, dimnjaci i saobraćaj. Međutim, sudeći po istraživanjima, jedni od najvećih zagađivača na planeti smo upravo mi sami.

Vozila, građevinska oprema, kosilice, hemijsko čišćenje, požari u dvorištu  i slično — sve se to dešava tamo gde živimo i radimo, čineći naš životni prostor nezdravim i štetnim po naš dalji opstanak.

Dobra vest je da postoje određeni koraci koje možemo preduzeti u cilju smanjenja zagađenja vazduha u našoj životnoj okolini. 

Pročitajte kako to pojedinac može napraviti razliku i učiniti svet oko sebe boljim, lepšim i zdravijim mestom za život.


 

Ne spaljujte svoje đubre

Iako toga nismo ni svesni, dim od požara u dvorištu može izazvati nezdrave životne uslove za stotine ljudi – posebno tokom stagnirajućih vremenskih uslova. Zagađen vazduh ne utiče samo na one koji pate od astme, hroničnog kašlja ili sličnih respiratornih problema, već i na sve one koje ga udišu.

Učestala praksa spaljivanja smeća u okviru sopstvenog domaćinstva postaje sve češća, pa samim raste i stopa zagađenja u vazduhu koji nas okružuje. Spaljivanje različitih materija dovodi do otpuštanja štetnih jedinjenja u atmosferu čineći da vazduh koji udišemo postaje zagađeniji.

Ova praksa ne zaobilazi ni veće naseljene sredine. Budući da u gradovima živi veći broj ljudi u poređenju sa ruralnim područjima, paljenje smeća u urbanim sredinama utiče na neuporedivo veći broj ljudi nego što je to slučaj u područijima van grada.

Ako i dalje koristite bure za loženje, peć na drva ili druge slične sisteme grejanja u naseljenom mestu, možda bi trebalo da razmislite o alternativnijim rešenjima koja će imati negativan uticaj po vašu okolinu.

Još jedna mala napomena: spaljivanje kućnog smeća ne samo da je opasno po vaše zdravlje i okolinu, već može biti i protivzakonito!


 

Recite „ne“ plastici

Ako naše plastične flaše i ambalažu bacimo u kantu za reciklažu, osećaćemo se dobro jer ćemo steći utisak da smo uradili nešto koristno. Ali ono što se gotovo nikad ne pominje je da recikliranje plastike vrlo lako može postati problem koji ugrožava optimalne standarde naše životne sredine.

Spaljivanjem i recikliranjem plastike i drugih sličnih vrsta otpada oslobađaju se opasne materije kao što su teški metali, postojani organski zagađivači (POP) i druge toksične hemikalije u vazduh čineći nas direktno izloženim potencijalnim zdravstvenim rizicima – više o uticaju zagađenja na naše zdravlje možete pročitati ovde

Ali, šta nam onda preostaje?

Jednostavno govoreći, dok ne pronađemo ekološki kvalitetnije alternative za plastiku, najbolje što možemo da uradimo je da smanjimo njenu upotrebu i da je držimo što dalje od deponija i naših domaćinstava.

Korišćenjem proizvoda od papira ili drugih materijala organskog porekla podstičemo manju upotrebu plastike što automatski dovodi do njene manje proizvodnje, a samim tim i zastupljenosti.
 

Smanjite korišćenje automobila i fosilnih goriva

Činjenica da su izduvni gasovi vozila jedan od glavnih izvora zagađenja u svetu teško da može iznenaditi bilo koga danas. Svakodnevno sagorevanje fosilnih goriva, nažalost, postalo je neizostavni deo naših životnih navika.

Ako zanemarimo železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj, najveća opasnost po naš vazduh dolazi upravo od naših automobila – malo je reći da ih koristimo više nego što bi trebalo.

Jedna od osnovnih stvari kojima možemo unaprediti kvalitet vazduha u svom okruženju je odabir drugačije vrste transporta. Bicikl ili gradski prevoz su jedni od najpopularnijih načina borbe protiv zagađenja – niko ne govori da morate prodati svoj automobil, ali ne bi bilo loše da ponekad na posao odete i autobusom.

Uz to, ne samo što ćete na ovaj način smanjiti svoj uticaj na zagađenje, već ćete i dodatno uštedeti. Nije loše, zar ne?

Ukoliko vaša životna rutina podrazumeva neizostavno korišćenje automobila onda se bar pobrinite da ga održavate u dobrom stanju. Potrudite se da svi filteri na vašim kolima budu ispravni i bar na taj način sprečite nepotrebno emitovanje štetnih materija u našu atmosferu.
 

Sadite više biljaka

Drveće i biljke su ono što bismo nazvali prirodnim prečišćivačima vazduha. Pored toga što ukrašavaju naše domove i dvorišta, biljke imaju prirodnu sposobnost da poboljšaju kvalitet vazduha, kako u zatvorenom tako i na otvorenom, apsorbujući i razgrađujući štetne toksine.

Drveće, žbunje i žive ograde su u stanju da zarobe zagađene vazdušne čestice, alergene i zagađivače iz atmosfere i u osnovi je očiste, stvarajući više kiseonika i zdraviju okolinu za sve nas.

Ako u svom stanu nemate prostora za stabla i biljke koje su namenjene dvorišnim prostorima, još uvek postoji mnogo drugih biljaka koje vam mogu pomoći u borbi sa zagađenjima. Dovoljno je da zasadite nekoliko saksija cveća i vazduh u vašem okruženju postaće neuporedivo čistiji i zdraviji.

Odabrane biljke mogu se koristiti i kao sirovina za proizvodnju energije i hemikalija na biološkoj bazi. Materijali biljnog porekla svakako su bolja alternativa u odnosu na one proizvedene od plastike po svim standardima.
 

Podignite svest o zagađenju

Informisanje drugih ljudi je takođe jedan on načina borbe sa zagađenjem vazduha. Ukoliko svoju svest o ekološkoj ugroženosti vazduha koji svako od nas udiše prenesete na još nekoga – svet je možda dobio još jednog borca za zdraviji život.

Bilo da je reč o pisanju blog tekstova, kreiranju peticija ili individualnom informisanju naših komšija, prijatelja i poznanika o negativnom uticaju naših svakodnevnih navika na vazduh, šansa za napretkom u pogledu zdravijeg životnog prostora za sve nas postaje izvesnija.

Podizanje svesti o zagađenju ne samo da podstiče ljude oko nas na aktivnost, već nas i konstantno podseća na to da promene upravo počinju od nas samih.

Rim nije izgrađen za dan – promene se dešavaju postepeno, ali bitno je početi – a zašto ne bismo krenuli od sebe?