Velika opasnost za razvoj dece

U današnjem svetu gedžeta, društvenih mreža, mobilnih telefona i računara broj sati koji deca provode kod kuće značajno je porastao.

Igra sa drugarima na igralištu zamenjena je surfovanjem i konzumiranjem internet sadržaja, a šetnje i sportske aktivnosti napolju postaju sve ređa pojava među decom i mladima. 

Kako boravak u zatvorenom prostoru ispunjenom zagađenim vazduhom utiče na naše mališane saznaćete ukoliko nastavite da čitate tekst koji sledi.

Vazduh unutra ili vazduh spolja?

Zagađenje vazduha je jedna od gorućih tema današnjice. Svakodnevni izveštaji o pogoršanju kvaliteta vazduha okupiraju novinske naslove. Ono što se ređe može pročitati ili čuti na vestima je da je unutrašnji vazduh daleko opasniji od spoljašnjeg po naše zdravlje – iz prostog razloga jer većinu svog vremena provodimo u zatvorenim prostorijama.

Zamislite se samo nad činjenicom da oko 90% svog vremena provodimo u zatvorenom. Ne mislite valjda da smo imuni od zagađenja dok spavamo; i tada udišemo vazduh iz svog okruženja. A šta ćemo sa cigaretama, sredstvima za čišćenje i njihovim hemijskim isparenjima, pećima na drva, peruti naših kućnih ljubimaca?

Sve to, u kombinaciji sa već zagađenim vazduhom koji dolazi spolja, utiče na naš organizam i kvalitet života. Posebno je opasno što gomila zagađenih čestica ostaje skriveno za naše čulo mirisa, pa nismo ni svesni koliko smo izloženi njihovom pogubnom uticaju.

Spoljašnji vazduh jeste izložen velikom naletu industrijskih zagađenja, ali vazduh u prostorijama u kojima boravimo može biti do nekoliko puta više zagađen. Zbog svoje statičnosti i nemogućnosti dobre cirkulacije, a opet izloženosti kućnim zagađivačima, kvalitet vazduha u našim domovima, kancelarijama, ali i školama, vrtićima i drugim mestima gde borave deca, predstavlja opasnost po zdravlje.

Kako zagađen vazduh utiče na decu?

Dolazimo do najbitnijeg dela – kakve posledice udisanje zagađenog vazduha ostavlja po zdravlje naše dece? 

Počnimo od toga da zagađen vazduh nije zdrav ni za koga. Zašto bi neko bio otporniji na njega, a neko ne? Mišljenje da izloženost zagađenom vazduhu stvara otpornost na opasne čestice je samo jedan od mitova u vezi sa ovim problemom – ukoliko vas zanima koji su ostale moderne zablude u vezi sa zagađenjem vazduha možete se informisati OVDE .

Jasno je da problem zagađenja vazduha neće biti rešen preko noći. Naprotiv, procene su da će stopa zagađenja vazduha nastaviti da raste tokom narednih decenija. Iako se sve više proizvođača odlučuje za ekološki stabilnija rešenja, stepen industrijalizacije i potrošnje ne prestaje da se uvećava.

Udisanjem zagađenog vazduha odrasla osoba rizikuje da oboli od raznih bolesti respiratornog i kardiovaskularnog sistema. Ovakva situacija znatno pogoršava i situaciju sa astmom, bronhitisom i drugim hroničnim bolestima disajnih puteva.

Zašto je zagađenje opasnije po decu nego po odrasle? Postoji prost razlog za to – dečiji organizam nije toliko snažan kao organizam odrasle osobe. Pravilan razvoj deteta zahteva određene uslove i faktore koji ga u tome podržavaju. Pluća deteta se ne mogu prirodno razviti ukoliko su svaki dan izložena milionima štetnih čestica koje napadaju svaku ćeliju respiratornog sistema

Nije samo stvar respiratornih organa. Tu je i opasnost od bolesti srca – sve više mladih ima neki od kardiovaskularnih poremećaja koji kasnije dikitraju njihove živote.

Osim ovih, da kažemo ozbiljnijih oboljenja, ne treba zaboraviti ni one koje su manje opasne, ali koje remete svakodnevne aktivnosti. Osećaj pospanosti, umora, glavobolje, mučnine – sve to može biti izazvano udisanjem vazduha u čijem sastavu se nalaze mikroorganizmi poput bakterija, virusa, čestica prašine i slično. 

Zamislite koliko bi vaše dete bilo produktivnije, veselije i ispunjenije kada bi vazduh koji udiše bio prirodan – naročito u dobi kada se razvijaju i formiraju svoj organizam.

Kako sačuvati decu od zagađenog vazduha?

S obzirom na to da smo odavno zaključili da je koncentracija zagađenog vazduha nikad veća, nameće se zaključak da izazovi za decu i mlade tek predstoje. Efekti zagađenog vazduha odražavaju se postepeno, a ukoliko se na vreme ne reaguje, može doći do katastrofalnih posledica dugoročno gledano.

Jedan od načina borbe svakako se odnosi na povećanu svest o zagađenom vazduhu. Manja upotreba automobila, mehaničkih aparata i ostalih uređaja doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha svuda oko nas. Takođe, ostala isparenja poput duvanskog dima sigurno ne utiču povoljno, tako da, ukoliko ste pušač ipak ostavite svoje zadovoljstvo za okruženje u kom ne borave vaša deca ili drugi ukućani.

Međutim, postavlja se pitanje šta možemo da uradimo za svoju decu kod kuće ili na drugim mestima gde borave? Da li je dovoljno da u prostoriju unesemo malo cveća i problem će tako biti rešen? Odmah da odgovorimo – teško.

Redovno provetravanje, dobri ventilacioni sistemi, biljke u prostorijama više nisu dovoljni. Potrebna nam je stalna cirkulacija vazduha, kao i način da nečistoće, viruse i bakterije iz vazduha neutrališemo tako da ne nastavljaju svoje kretanje i razmnožavanje tamo gde boravimo. 

Prećišćivači vazduha sa HEPA filterom i jonizatorom poseduju specifičnu tehnologiju koja zarobljava i najsitnije PM 2.5 negativne čestice iz vazduha. Na taj način vazduh u našem okruženju postaje svežiji i zdraviji, a opasnost od oboljenja od rizičnih bolesti postaje manja – naročito kada su u pitanju mlađe osobe.

Shvatanje odakle dolazi opasnost je pola puta ka rešenju problema. Druga polovina procesa čini preduzimanje konkretnih mera kako bi se opasnost otklonila. Ukoliko ne brinemo o sebi – briga o našoj deci mora biti prioritet.